Иницијатива за усвајање “Проинтеровог закона”, којим се тражи да се банке силом натјерају на отварање рачуна фирмама на “црној листи”, по свему судећи, неће добити потребну већину.
То се видјело на јутрошњој расправи на којој се за ријеч није јавио дословно ниједан народни посланик из владајућег блока, остављајући расправу опозиционарима који су понављали да су “шокирани информацијом да се Проинтер жали на државу”.
Они су вријеме искористили да нападну накарадни нацрт Закона о унутрашњем платном промету РС, одушевљени тачком дневног реда на којој су без прекида могли да расправљају о бившој омиљеној компанији актуелне власти.
За расправу се вјероватно не би јавила ни министарка Зора Видовић да није морала званично да најави да се ради на новом Закону о унутрашњем платном промету уз образложење да га је потребно модернизовати и ускладити са европским стандардима.
Осим тога, Влада РС се у свом мишљењу, чије су дијелове посланици читали, оградила од ове иницијативе, из чега је јасно да ове измјене готово сигурно неће ући у закон.
Ради се о иницијативи за измјене и допуне Закона о унутрашњем платном промету РС предатој у новембру прошле године након серије санкција уведених физичким и правним лицима означеним као мрежа подршке предсједнику РС Милораду Додику и члановима његове породице, популарно названа још и “Проинтеров закон“.
Нацрт овог закона предвиђа да се банке натјерају да отворе рачуне фирмама и појединцима којим су, без судске пресуде и званичног налога надлежних тијела, ускратиле своје услуге због такозваног “репутационог ризика”.
У питању су фирме “Проинтер”, “Инфинитy Интернатионал”, “Калдера”, “К-2 Аудио Цомпанy”, “Сириус 2010”, које су уврштене на листу ОФАЦ-а, односно Канцеларије за контролу имовине странаца америчког Министарства трезора, као и о онима које су настале након што су овим фирмама банке погасиле рачуне.
Видовићева је у двије минуте колико је говорила, споменула само то да се мора ријешити питање затварања рачуна појединаца који су онемогућени да примају плату и најавила усвајање новог закона, док фирме није ни споменула. Најавила је усвајање новог закона и изнијела резерве према одредбама иницијативе.
“Радимо нови Закон о платном промету који мора бити свеобухватан и мора се приближити европским стандардима. Изразили смо резерве према иницијативи. Посебна пажња се мора обратити на то да се по закону не могу затварати основни рачуни лица која тим путем примају плату. То ће посебно бити третирано у новом закону. Резерву смо изразили и на одредбу о томе да Агенција за банкарство преузме обавезе утврђивања ризика, што није могуће, јер је она контролни орган рада банака“, казала је Видовић и додала да је у протеклом периоду Агенција за банкарство утврдила неке казне и да су их банке платиле.
Иначе, расправу је отворио директор компаније “Инвицтус Тецхнологy Гроуп” Бојан Вујић, овог пута у улози предсједника иницијативног одбора, који је рекао да су за подношење прикупили 9.000 потписа радника ових компанија и чланова њихових породица, као и дијела грађана.
“Појединци у банкама, уз подршку регулатора одузели су нам право да радимо укидањем рачуна и гашењем компанија. Таква самовоља је крива за престанак рада наше групације, губљење послова и одлазак стручњака у иностранство. Радници су покушали сами да стану на ноге и наставе да раде, али су им банке опет то ускратиле. То је институционална неправда“, рекао је Вујић и додао да они само желе да се поставе границе самовољи банака.
Посланик ПДП-а Славиша Марковић каже да све може да схвати, али не и чињеницу да се “Проинтер” жали на власт и да је то за њега врхунац цинизма.
“Фирма која је 2022. години добила 120 милиона марака од државе кроз 316 уговора, а за седам година кроз 1.060 јавних уговора 320 милиона марака. Колико сте ви битни као једно стратешко предузеће које је узело 80 одсто уговора у ИТ области, види се и по томе да вашим одласком нисмо имали никакве поремећаје у овом сектору. Све оно што сте радили очигледно није било пријеко потребно за функционисање система осим што је била могућност да се погодује вашој фирми“, рекао је Марковић након чега је прекинут од стране Ање Љубојевић која му није допуштала да говори о пословању „Проинтера“.
Марковић је рекао и да би се усвајањем овог закона довело у питање међународно пословање свих банака, као и одвијање платног промета свим пословним субјектима у РС.
„То би могло да доведе до потенцијалне међународне арбитраже које би банке покретале против РС ако би се нашле у ситуацији да их неко на силу тјера да послују да ризичним клијентима“, рекао је Марковић.
Посланица СДС-а Мирјана Орашанин рекла је да је сасвим нормално да банка одлучи хоће ли са неким пословати или не те да се мора имати у виду да се ту ради о правним лицима са приватним капиталом која не желе да њихова репутација буде угрожена и које се не могу присилити да раде са неким.
“Хоће ли Влада одредити једну банку коју ће жртвовати која ће се бавити само унутрашњим платним прометом и да ли ће то бити ИРБ, видјећемо. У супротном бојим се да ће банке радије плаћати казне него се изложити репутацијском ризику. Не видимо мишљење Агенције за банкарство РС која је регулаторни орган банкарског система, што је неопходно“, рекла је Орашанин.
Посланик Листе за правду и ред Ђорђе Вучинић напоменуо је да овај закон отвара бројне проблеме, прије свега принудно увођење субјеката у платни систем без обзира на могуће ризике, мијешање у аутономију уговорних односа и преузимање улогу судова у пословању и нарушавање принципа правне сигурности.
„Ово не можемо подржати“, рекао је он.
Након расправе опозиционих посланика, предлагач се одрекао завршне ријечи, очигледно свјестан да од његове иницијативе нема ништа.
Besplatnu Android aplikaciju portala Trag Media preuzmite ovdje.
