Трошкови куповине основних животних намирница константо расту и они су у априлу ове године за 65 марака већи у односу на исти период прошле године. Због свега тога прехрана биљежи и све веће процентуално учешће у потрошачкој корпи, које тренутно износи скоро 46 одсто.
Откривају ово најновији подаци Савеза синдиката Републике Српске. Према статистичким подацима који су објавили – потрошачка корпа у априлу ове године износила је чак 2.723 марке, за 280 више него прије 12 мјесеци, односно 12 одсто. Ако завиримо у њу, може се видјети да је највише поскупјело јестиво уље – за око 30 одсто.
Анализирајући ове статистичке податке о учешћу појединих ставки у коначној вриједности ове корпе – може се видјети да управо основне животне намирнице и даље највише пумпају њену вриједност. Трошкови прехране тренутно износе око 1.250 марака. Примјера ради, запослени у грађевинарству и радници из дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, те у хотелијерству и угоститељству имају просјечну плату од 1.193 марке, што им, уколико нико други из породице не ради, не може бити довољно да покрију све трошкове хране, а поготово не потрошачке корпе у цјелини, за коју им је неопходно додатних 1.500 марака да би били на “нули”.
Из званичних података може се видјети и да раст просјечне плате не прати потрошачку корпу. Лична примања у овом периоду порасла су за 73 марке, са 1.400 на 1.473 марке, док је корпа постала скупља за 280. Ова математика постаје јаснија ако упоредимо просјечну плату и корпу данас и прије 12 мјесеци. Ова разлика је у априлу износила 1.045 марке, а годину дана касније 1.250. У преводу – грађани су у овом релативно кратком периоду додатно постали сиромашнији за око 200 марака, односно ради се о новом дефициту у односу плата – корпа.
Истина, плате су у овом периоду расле, али је то прије свега био резултат корекција минималца, а не никако добре воље послодаваца да награде, стимулишу и задрже раднике. Када је уведен нови систем обрачуна минималца почетком ове године, он је погурао просјечну плату за 41 марку, иако су многи очекивали да би то могао бити и већи износ.
Поједини економисти и синдикалисти су то објаснили тиме што је један дио послодаваца вјероватно пребацио дио својих радника из више у нижу платежну групу минималца. Да се наставило с том праксом могло би се закључити и ако се погледају и упореде подаци из априла и марта ове године, који откривају да је просјечна плата у Републици Српској умјесто раста забиљежила пад од три марке.
Када су у питању цијене основних животних намирница, али и друге робе и услуга – кључни аргумент послодаваца и трговаца због чега константно подижу цијене – јесте раст трошкова пословања. Образлажу то растом плата и цијена енергената. Али, ако се загребе испод површине и анализирају подаци, односно кретање цијена горива на бензинским пумпама и просјечних примања у Републици Српској, као главних улазних параметара у креирању коначних цијена производа – већина њихових аргумената пада у воду.
Раст плата је био минималан и износио је пет одсто у посљедњих 12 мјесеци, дупло мање него у случају потрошачке корпе те овај аргумент послодаваца не може бити ваљано образложење за изузетно високе цијене. Сличан закључак се може извући и у случају цијена горива, које су на овдашњим бензинским пумпама данас за 45 фенинга ниже него у априлу 2024. године. Један пун резервоар горива у просјеку је јефтинији за 25 марака. Ово не само да није ланчано утицало на пад цијена, напротив, оне и даље расту.
Поред тога поједини послодавци све чешће користе и један маркетиншки трик, да би заварали купце, смањујући грамажу и литражу својих производа, правећи при томе прикривену инфлацију. То се посебно може примијети код пекарских производа, јер хљеб постаје све мањи и лакши, а цијена остаје иста. Данас око 300 грама неке векне кошта између 2,5 и три марке, што значи да килограм хљеба иде и до девет марака, а не четири, колико стоји у званичној статистици, а што опет само по себи говори да храна, па и она основна, постаје све више луксуз за већину породица.
Глас Српске
